Brz život, iscrpljujući rad, trka za zaradom i poslovnim uspehom, rastuća konkurencija u profesonalnoj sferi, postali su imperativ koji je poslovnog čoveka doveo do granice fizičke izdržljivosti. Zapadni svet je veoma rano prepoznao rešenje u povećanju produktivnosti kroz zdrav način života. Od skora su i naši ljudi shvatili da zdravi stilovi života, a posebno zdrava i izbalansirana ishrana, nisu pomodarstvo već neophodno sredstvo za ostvarenje kvalitetnijeg života.

Uzimajući u obzir dnevni raspored i ritam života koj su ovakvi ljudi sebi zadali zdrava ishrana predstavlja dodatni izazaov koji zahteva brza i praktična rešenja.

Stručnjaci za ishranu danas savetuju zaposlenima dva modela ishrane:

  • pripremom obroka koji donose sa sobom od kuće
  • prehranom u restoranu (ili poručivanjem hrane)

Očekivanje da ćete svaki dan uspeti da ponesete ručak od kuće je naivno, sa druge strane teško je nekad izdvojiti vreme za odlazak u restoran. Zato se kombinovanje ova dva modela čini idealnim.

Ukoliko se odlučite za pripremu obroka kod kuće:

  1. Koristite posude koje su praktične i bezbedne za nošenje (kada krenete na posao ne treba da izgledate kao dostavljač hrane ili neko ko se vraća iz supermarketa).
  2. Koristite namirnice koje nisu podložne brzom kvarenju (ovo važi ukoliko vam na radnom mestu nije dostupan frižider).
  3. Prilikom pripreme jela dajte prednost namirnicama s manje masti i ugljenohidrata. Konzumiranje namirnica bogatih ugljenohidratima dovodi do pada koncentracije, pojačane želje za jelom i pospanosti u toku dana. Prednost treba dati namirnicama koje pružaju kvalitetnu energiju bez velikih oscilacija glukoze u krvi, a to su: hleb i peciva od celog zrna, leguminoze, zeleno povrće, salata od paradajza, sveže voće i soja.

zdrava-hrana2

Kada rešite da priuštite sebi malo zadovoljstva i odaberete ručak u restoranu:

  1. Dajte prednost jelima od ribe i piletine. Ipak, morate obratiti pažnju na način na koji su pripremljena. Pečene verzije ovih jela ih svrstavaju u istu klasu sa hamburgerima, a riba ili piletina u kremastim sososvima može da ih svrsta u ravan sa visoko kaloričnim dezertima. Da biste bili sigurni da i ova jela budu nisko kalorična i sa niskim procentom holesterola, neka jela od ribe i piletine budu kuvana ili spremljena na roštilju.
  2. Kada je to moguće, tražite da vam dodaci i prelivi budu posluženi sa strane, pa ih dodajte sami u jelo. Samo jedna kašika majoneza ili preliva za salatu sadrži oko 9g masti i 100 kalorija, zato ove začine koristite samo ponekad.
  3. Tražite da vam serviraju sirovo, prokuvano ili grilovano povrće, tako da ono još uvek bude hranljivo u i bez dodataka masnoće. Iako je povrće uglavnom siguran izbor, njegova hranljiva vrednost je smanjena ako je prekuvano ili ako pliva na ulju ili puteru, zato se raspitajte kod konobara o načinu pripreme priloga.

Ne zaboravite: ulaganje u zdrav način ishrane je trajno ulaganje u bolji radni rezultat, lepši izgled i dobro raspoloženje.

Podelite sa nama koja je vaša tajna zdrave ishrane?